Izjave žrtava I svedoka preuzete iz predmeta 4439/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu

Tužiteljka Jadranka P. saslušana u svojstvu parnične stranke izjavila je da je imala hrvatsko državljanstvo, a danas ima državljanstvo Srbije i Crne Gore koje  je stekla pre 4 godine. Od 27.10.1992.godine je živela s Gojkom u Dardi – Belom Manastiru, potom su počeli živeti sa njegovim roditeljima novembra meseca 1993.godine i svi se nastanili u Gibarcu, Karađorđeva 29. U toj kući su živeli Jovanka, Slobodan, Gojko i ona. Gojko je rođen u Hrvatskoj, a on je prilikom dolaska u Srbiju imao hrvatsko državljanstvo.

Ona i Gojko su došli u svojstvu izbeglica i nisu bili u izbegličkim kampovima jer su se nastanili u kući. U potpunosti se pridružuje reči svoje svekrve, mada je nevenčana supruga Gojka, bila je prisutna prilikom privođenja kada je odveden od strane pripadnika policije Šid. Kada bi se javio on bi pričao naizmenično ili sa njom ili sa svojom majkom, a poslednji put su se čuli 01.08.1995.godine kada je rekao da ne sme mnogo da priča i da će se možda uskoro videti. Ona i Jovanka su se nakon toga raspitivale šta je sa Gojkom i kontaktirale su G. Nenada i Č. Vitomira i oni su rekli da su bili sa njim u Dvoru na Uni, a da nakon toga nisu imali više kontakt. Saznala je da su bili na prvoj liniji fronta, vod koji je štitio civile pri čemu su na jednoj strani bili Muslimani, a na drugoj Hrvati.

Nakon Gojkovog nestanka,ona je još dve godine živela sa njegovim ocem i majkom u domaćinstvu, pri čemu se i teško razbolela, imala operaciju srca, a danas živi sa svojim roditeljima u ulici Karađorđeva. I danas je u kontaktu sa Jovankom, dok je njen suprug Slobodan preminuo. Gojkova sestra Zorica tada nije živela u zajedničkom domaćinstvu sa njima, kasnije je došla i živi sa svojom majkom Jovankom. Sve vreme do trenutka dok Gojko nije odveden je živela sa njima, pa i kasnije 2 godine.